 |
|
|
Penjanje je, po svojoj prirodi, potencijalno opasna aktivnost. Suština penjačkog iskustva jest u donošenju odluka: koje osiguranje upotrijebiti, koje smjerove penjati, kojoj informaciji vjerovati. više
|
|
|
|
Ni Cvičeka do Terana
From: Gordan Budic - [email protected]
Date: Thu, 30 Dec 2010 18:42:12 +0100
*Malo me sram pisat da sam bil u brdima bez skija, ali eto, i to se dogodi
jedamput u pet godina. Obećal sam, pa ajde, reko. I tak smo se usrid sride
mi neradnici, frilenseri, akademci i dopustaši, aka Gordan (iliti Ja),
Vlatko, Sanja (to je ona kao Matičarka kaj nam stalno dolazi na sastanke ;-)
i Ana dogovorili za neku grabu na Zelenici kaj su Vlatko i Danko lani
penjali, navodno fora. Iz priloženih slika se vidi kak smo zujali ko pčelica
Maja i Pavo gore na Ljubelju i gledali nesuđenu nam grabu suhu ko da je na
Sinaju. Slovenci nam ga metnu gdi stignu, pa nam tak i usred zime skinu
snijeg s brda! I kaj, idemo iza ugla pogledat kak je u frižideru, gore na
Jezerskom. Parkiramo se kod tovorne žičnice, od obijesti ne znaš di bi stal,
kolko slobodnih mjesta, ali badava, mislimo si, jer od snijega niti "s".
Ipak, pakiramo si opremu u ruksake, gledamo u daljini prasce kak uživaju ko
ljudi gore u Teranu, onak kak neki uživaju u Cvičeku, i idemo pogledat Sinji
slap. Ak nije dobar, mislimo, bumo se prošetali do Terana, tak, da vidimo
kak je. Tak i tak je kasno... U Sinjem dvojica lupaju po sivom, a zadnji cug
je biseksualan: bi se napravil led i ne bi. Odustajemo od toga, jer i dole
je ćelavo, a nismo za alatničarenje taj dan. Zato nastavljamo prema Teranu,
bez nekeih predumišljaja da bumo ga popili. Par minuta pred ulazom Ana si
spika s Anžeom Čoklom (to je onaj kaj se skida pred kamerama i pokazuje telo
lučkog radnika pod glavom intelektualca) koji veli da su uvjeti super i da
su on i još dvojica prosolirali. Mi svi skupa bez ikakvih dogovora i
pregovora, ko da smo stvarno došli penjatr, vadimo opremu i navezujemo se.
Ja prijateljski Vlatku prepuštam prva 2 cuga, jer frendovima daješ sve
bezrezervno, sendviče, čaj, opremu, teške cugove da vode... Ana i Sanja nas
prate u stopu, babama nemreš zbrisat! Prošlo je pol 1 kad smo ušli, ali nas
to ne brine, tak nemamo svi vonderice. Jesmo li ikada svi imali lampe kad su
nam trebale? Onda! Penjanje je čista uživancija, sad mi, ljudi, uživamo ko
prasci. Vrtamo si šraube, malo iz zahebancije, malo kaj nam je tak ugodnije
penjat, ja se trudim skršit Klackov cepin, ali nikak, predobar je snijeg!
Turne pance na nogama šize bez skija, ali po Teranu idem samo prema gore.
Izlazimo svi skupa negdi blizu pol pet i s lampama i bez njih silazimo u
dolinu. Planiramo se producirat i uletit na sastanak AOa još istu večer, ali
zaglavimo u birtiji na pivi, radlerju, kiselom zelju i kobasicama. *
**Gordan.
--
Gordan Budic
e-mail: [email protected]
Mobile: +385 99 345 2525
Suha Zelenica.jpg
A u k...am da mi idemo.jpg
Vikijeva i Sinji.jpg
Teran ili Cviček.jpg
Vlatko u foto-akciji.jpg
Sanja mudruje.jpg
Predzadnji cug.jpg
Starfakeri na zadnjem štandu.jpg
Gornji dio Terana.jpg
NinjAna.jpg
created by: zeljeznicar @ 2010-12-30 19:06:01
|
|
|
|
|
